UVREDE IZ NVO SEKTORA: Desničari lažu da Srbija naseljava migrante i da oni vrše krivična dela, to vodi u fašizam!

UVREDE IZ NVO SEKTORA: Desničari lažu da Srbija naseljava migrante i da oni vrše krivična dela, to vodi u fašizam!

Latest News

Iako su građani Srbije svojim očima videli izjave Aleksnadra Vučića o nultom saldu kao i potvrde Ane Brnabić da će migrantima davati državljanstva, teoretičari zavere tvrde da se to nije desilo i da se radi o lažim fašističkih organizacija. U cilju zbunjivanja javnosti pro-migrantki aktivisti se često služe i lažima, kao i širenjem predrasuda o napin građanima kao mrziteljima.

Dešavanja u prethodnih mesec dana tokom kojih su pojedini građani počeli da „uzimaju stvari u svoje ruke“ i kada je zabeleženo više incidenata u vezi sa migrantima su kulminacija nečega što je u javnom diskursu prisutno u prethodnih godinu i po dana, od kada je u javnosti intenziviran antimigrantski narativ, kako od strane političkih partija, tako i od pojedinih neformalnih ili formalnih udruženja građana ili grupa, ističe u intervjuu samoproklamovani stručnjak za migrante i azil Nikola Kovačević.

On je upozorio da je aktuelan narativ po kome migranti po građane Srbije predstavljaju čitav niz rizika – od bezbednosnog, preko rizika od promene strukture stanovništva, zatim iseljavanja naših građana i naseljavanja stranaca – doveo do intenzivnijeg delovanja radikalnih grupa u prethodnih meseca dana, dok nespretne reakcije države to dodatno podstiču. Takođe, dodaje on, nekažnjavanje za akte mržnje dovodi do toga da veći broj ljudi dobija pogrešne informacije i počinje da razvija negativne stavove prema migrantima.

– Država se za sada ne suprotstavlja tim stvarima na odgovarajući način, od tih sadržaja na društvenim mrežama, pa do intervencija „narodnih patrola“. Trebalo je da oni već budu procesuirani. Mislim da tu nije bio potreban složen proces i mogli su biti osuđeni. Ovako ulazimo u neki sledeći korak, gde se polako sa pretnji prelazi na akte nasilja, gde nisu nužno te organizovane grupe već su tu i obični ljudi koji su manje-više podstaknuti radikalnim grupama. Kada vide da te grupe mogu da deluju kako hoće, da uzimaju zakon u svoje ruke, određeni ljudi to pomisle i onda imamo Apatin, imamo Suboticu i onda imamo čitav niz incidenata koje ne zabeleži kamera i koji se ne podele javno na društvenim mrežama, a gde su izbeglice i tražioci azila žrtve. Nereagovanje državnih organa i dalje ćutanje, pre svega nadležnih tužilaštava, dovešće do toga da će ovi slučajevi postati učestaliji i da će spisak nasilja kome su stranci podvrgnuti biti mnogo veći.

Pre neki dan organizovan je skup desničara zbog kojeg je policija odvela migrante iz parka U Beogradu ne bi li se izbegao sukob. Zašto je uopšte dozvoljen takav jedan skup?

– Taj skup je morao biti zabranjen zato što je poziv za taj skup podrazumevao da se „čiste“ ljudska bića iz parka. Kada govorimo o čišćenju, kada govorimo o objektiviziranju drugih ljudskih bića koja imaju određena zajednička svojstva, određene zajedničke karakteristike kao što su vera, nacija, poreklo, etnička pripadnost, taj skup je morao biti zabranjen jer on nije bio ništa drugo nego skup, neki kažu ultradesničara, ali meni to ipak malo naginje i ide u polje fašizma. Stajao sam sa druge strane i slušao šta su oni sve pričali na tom skupu i, u principu, u većini stvari koje su izgovorili mogao se prepoznati govor mržnje i poziv na nasilje. Iznošene su i stvari koje apsolutno nemaju veze sa realnošću, a to je da su se oni organizovali kao žrtve koje treba da štite decu i svoje porodice, svoje sugrađane od nekih ljudi koji navodno rade šta hoće a policija ništa ne radi, što apsolutno nije istina. I cela koncepcija tog skupa je počivala na nekoliko tih neistinitih, paušalnih tvrdnji koje se provlače već dosta dugo – naseljavanje migranata s jedne strane; vršenje krivičnih dela od strane migranata sa druge; i onaj o jadnom srpskom čoveku koji je nezaštićen, a deca i žene su mu potencijalne žrtve silovanja sa treće strane. U redu je pravo na slobodu okupljanja, u redu je pravo na slobodu izražavanja, ali ta dva prava se mogu upražnjavati dokle god njihovim upražnjavanjem ne uđete u polje tuđih prava.

Do sada kod nas nije bilo masovnih kontra skupova koje redovno u sličnim situacijama viđamo po svetu. Ipak, ovoga puta su se desničarima suprotstavile grupe levičara. Kako gledate na to?

– Dobro je što se napravila neka vrsta kontrateže, što je sa druge strane bilo dosta mladih ljudi sa liberalno levičarskim opredeljenjem i što smo mogli da vidimo da u našem društvu postoje i jedni i drugi. Međutim, mislim da bi mnogo pametnije i mnogo bolje bilo, ne da se građani sami organizuju kako bi štitili onaj sistem vrednosti koji zastupaju, već da se na jasan način protumači šta su u pozivu ljudi iz „narodnih patrola“ naveli i da se to iskoristi da se takav jedan skup zabrani. Narativ prema migrantima je loš, nasilni slučajevi se povećavaju, a na neki način ti ljudi uspevaju sebe da prikažu kao žrtve. Na vrlo emotivan način pričaju o svojim aktima kao da su oni tu da se žrtvuju za svoj narod, da ga sačuvaju, a zapravo rade nešto potpuno suprotno – oni krše ustav i zakone svoje zemlje i to im se toleriše.

Ako bude narednih sličnih dešavanja i kontra skupova, očekujete li da država, kako bi sprečila međusobni sukob grupa, odluči da radi ono što je trebalo od početka i počne da zabranjuje skupove desničara?

– To bi bilo dobro. Ne znam da li je u planu neki novi skup ili nije, ali svakako bi bilo dobro da se ti skupovi zabranjuju, pored razloga koje sam naveo, tu je i loša epidemiološka situacija. Veliko pitanje koje postavljam je zašto se to nije desilo? To je nužna stvar, ali ako se uradi samo to i ne pošalje se neka šira poruka, ja se čak bojim da oni mogu da ispadnu žrtve, vrsta mučenika koji bi još generisali ljude da im se pridruže i tako, na neki način, povećaju njihovu popularnost. Pored toga što je potrebno insistirati na zabrani i krivičnom kažnjavanju ljudi koji rade to što rade, trebalo bi itekako dosta pažnje posvetiti i edukaciji ljudi, plasiranju adekvatnih informacija u medijima o tome zašto je to što oni rade pogrešno, ko su ovi ljudi koji ovde borave, koliko planiraju da ovde ostanu, koliko ih je otišlo odavde, a koliko mora da se vrati. Kada bi se te informacije, koje se nalaze u posedu javnih institucija, na jasan način prezentovale mislim da bi i kod građana postojao manji strah od nečeg nepoznatog. Isto tako, postojale bi veće šanse da više građana shvati da su ti ljudi koji organizuju skupove na kojima se generiše govor mržnje počinioci krivičnih dela koji deluju protivustavno i da zbog toga treba da budu kažnjeni, a ne da su to neki ljudi koji su naši zaštitnici i žrtve režima koji hoće da naseli migrante.

Čini se da država malo nespretno reaguje. Jedino Komesarijat za izbeglice ponavlja precizne brojke u vezi sa migrantima, ali je utisak da je usamljen i da ostali državni organi ne prate tu priču?

– Imam utisak da se, ne samo naša država već mnoge države u Evropi, plaše da potpuno zastupaju ljudska prava prema izbeglicama i tražiocima azila. Država ima podatke koji su zvanični i koji uopšte nisu skriveni, nalaze se u godišnjim izveštajima Komesarijata gde jasno piše koliko ljudi je prošlo, došlo, otišlo, oterano, kome je otkazan boravak, vraćeni u svoje zemlje, koliko njih je dobilo državljanstvo, koliko je odbijeno i tako dalje, tako da mislim da jasnim prezentovanjem tih podataka država može da smiri strasti i da umiri one građane koji nisu dobro informisani. Zašto se to ne dešava ne znam, verovatno je to postala osetljiva tema. Država je ponekada sklona tome da donese populistički potez, kao što je na primer slanje vojske u Šid, ispred kampa Adaševci i na neki način država pokazuje građanima – evo mi vas čuvamo, vi ste bezbedni. A u toj igri najdeblji kraj izvlače ovi ljudi koji se ovde nalaze i koji praktično imaju još jedan razlog više zašto Srbiju uopšte da razmatraju kao zemlju u kojoj bi poželeli da ostanu. Jer, zašto bih ostao u zemlji u kojoj me neko na ulicama noću presreće zato što sam iz Iraka, Sirije ili Maroka, preti mi i napada? To nije dobro, zato što svaka zemlja mora da ima razvijen sistem azila i imigracije, mora da efikasno upravlja tim sistemom i mislim da je odgovornost Srbije na globalnom nivou sada da, u skladu sa svojim mogućnostima, treba da pruži utočište nekim ljudima.

Opet dolazimo do nedostatka famozne političke volje?

– To je jedno viđenje. Drugo viđenje je da, u suštini, politika ne bi trebalo da utiče na rad tužilaštva. Naravno, videli smo da to nije realna stvar, ali da nedostaje malo političke volje i nedostaje malo efikasnijeg delovanja tužilačkih organa koji bi, kada neko učini krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, trebalo da otkriju i krivično gone, a onda sudovi da kazne. Mi to, na žalost, nemamo. U Srbiji vlada nekažnjivost za akte mržnje koji su do sada učinjeni prema migrantima.

BONUS VIDEO – Ne propustite da pogledate na koji način se sprovodi naseljavanje izbeglica iz Avganistana po selima u Srbiji:

Webehrald/Autonomija

Share:
  •  
  •  
  •  
  •  

Leave a Comment